19.1 C
Beograd
уторак - јун 18,2024
Reciklaža i dizajn – Portal o eko dizajnu
Eko proizvodnja Glavne vesti reciklaza

„Ovde se ništa ne baca“: Jelena od ostataka ajvarske paprike pravi KOZMETIKU

Koliko je pravljenje zimnice zahtevan i težak posao zna svaka domaćica ili domaćin koji se s jeseni upusti u ovu „avanturu“. Bez ajvara preko kiselih krastavčića i kupusa do paprike, prosečno srpsko domaćinstvo ne dočekuje zimu.

Postoje i oni koji su odlučili da deo srpske tradicije pretvore u unosam posao. Među njima je i Jelena Miletić iz Medveđe koja već nekoliko godina proizvodi zimnicu, ajvar, pinđure, slatka i džemove. Ali, to je samo jedan deo njene priče.

Kada je ostala bez posla pre dve i po godine naša sagovornica je morala da pronađe alternativu i krene da zarađuje za život i svoju porodicu. Tada je otvorila zanatsku radionicu „Zavičaj u tegli“. Kada je shvatila da posao dobro ide odlučila je da proširi asortiman proizvoda, ali i svoj ženski tim.

Zavičaj u tegli, pravljenje zimnice (Privatna arhiva)

Danas Jelena po sezoni proizvede hiljade tegala raznorazne zimnice, a pronašla je način da zaradi i u ostatku godine, jer kako kaže za to ima prostora. Od otpada pečene paprike koju koristi za proizvodnju ajvara i koje ispeče 250 kilograma dnevno u sezoni, ona prav, ni manje ni više, nego kozmetiku.

„Tražila sam šta mogu da radim u zimskom periodu. Sa profesorom sa Fakulteta za opštu i fizičku hemiju Stevanom Blagojevićem, došli smo do ideje da se ostaci od paprike ne bacaju, da se ne proizvodi bio otpad, već da mi to sušimo i da ubacujemo kao aktivnu komponentu u sapune, kao i da od toga pravimo maske za lice“, kaže Jelena za BIZLife.

Ova ženska preduzetnička radionica iz Jablaničkog okruga osmislila je kako da se otpad od paprike iskoristi za pravljenje novih proizvoda – čvrstih sapuna i suvih bio-maski za lice. Ovaj poduhvat realizuju zajedno sa udruženjem „Bio Idea“ i Institutom za opštu i fizičku hemiju.


Ideja je jedna od podržanih u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.


„Napravili smo jednu seriju, držali smo i radionice za zainteresovane, a uskoro krećemo u ozbiljnu proizvodnju. Meni je najvažnije to što smo organizovale radionice i obuke za žene, da svaka od njih može da se samozaposli. Važno je raditi na buđenju svesti vezane za upravljanje otpadom“, navodi Jelena za naš portal i dodaje da su na jednoj od tih radionica pravili sapune od otpadnog ulja.

Zavičaj u tegli (Privatna arhiva)

Potpuna eliminacija bio otpada

Jelena najavljuje i da će se proizvodi od ostataka paprike naći u prodaji od novembra, te da je na ovaj način uspela da eliminiše bio otpad koji čest problem, naročito u krajevima u kojima se više proizvodi zimnica, poput Jablaničkog okruga, u kom tokom sezone proizvodnje ajvara ostane 21.000 tona ovog otpada.

U Jeleninoj radionici ajvara „Zavičaj u tegli“ više nema otpada, već se sušeni prah od semenki, peteljki i drugih delova paprike koristi kao sastojak u sapunima i bio-maskama. A otpada ima. Nakon proizvodnje jednog kilograma ajvara na tradicionalan način, ostane i do kilogram otpada koji čine peteljke, semenke i drugi delovi paprike.

Naša sagovornica objašnjava kako izgleda čitav proces proizvodnje ovih kozmetičkih proizvoda.

„Ostatak od paprike koja ide u ajvar se osuši, pa se samelje i taj prah je glavna komponenta u koju se ubacuju još dve komponente i to bude maska. Kod sapuna se samleveni prah ubacuje u smesu za sapun. Moj sin je tinejdžer i ova maska mu je pomogla sa problemom sa kanama, a u planu nam je da pravimo sapun od paprike za umorne noge“, kaže Jelena.

Ona naglašava i kako ovaj pristup rešava problem otpada i omogućava poslovne aktivnosti u mesecima van sezone proizvodnje ajvara, kada socijalna radionica „Bio Idea“ radi u prostoru preduzeća „Zavičaj u tegli“ i proizvodi sapune i prirodnu kozmetiku, pružajući i besplatne obuke za socijalno ranjive grupe žena iz Medveđe.

Zavičaj u tegli (Privatna arhiva)

Jelena takođe dodaje i da je tehnološki proces jednostavan, izrada je zanatska, ali podrazumeva poštovanje dobre proizvođačke i higijenske prakse. Ona kaže da se ništa se radi proizvoljno i da je sve naučno utemeljeno.

„Prošle godine sam, recimo, sušila sve ostatke. Iz moje radionice nije izašao gram otpada. Sušeni paradajz stoji mi spakovan i čekamo da nam klikne šta da radimo a njim. Svi imamo problem sa odnošenjem otpada i dobro je da svako od nas uradi šta je do nas da probamo da ga smanjimo. Evo, ovde u Medveđi svaka kuća pravi ajvar i sve žene su mi rekle da im objasnim kako se to suši, da i one to rade. Buđenje svesti je jako važno“, zaključuje Jelena i ističe značaj podrške koju su žene dobile od Evropske unije.

Obuka za 100 žena na seoskim gazdinstvima

U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“  predviđena je i obuka 100 žena na seoskim gazdinstvima jugoistočne Srbije, kako bi se one ekonomski  osnažile. Polaznice treninga naučićekako se izrađuju prirodni sapuni i kozmetika, poboljšaće svoje digitalne i  steći osnovne preduzetničke veštine, i upoznati se sa primerima dobre prakse u smanjenju i tretiranju bio-otpada.

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Zavičaj u tegli (Privatna arhiva)

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Radionica „Zavičaj u tegli“

Povezani članci